Zašto moodle

И зашто баш тај Мудл?

Написао Владан Ал Младеновићпонедељак, 23 август 2010 00:00

 

.

MOODLE

Да ли је то оно што нам недостаје?

И зашто баш Мудл? 

АКО СТЕ СИГУРНИ ДА ЗА 4-5 ГОДИНА НЕЋЕТЕ РАДИТИ У ПРОСВЕТИ, НИТИ БИЛО ШТА ШТО ИМА ВЕЗЕ СА ОБРАЗОВАЊЕМ, АКО СТЕ СИГУРНИ ДА НЕЋЕТЕ ПОХАЂАТИ НИКАКАВ ОБЛИК ФОРМАЛНОГ ИЛИ НЕФОРМАЛНОГ УЧЕЊА И УСАВРШАВАЊА ЗНАЊА И АКО СТЕ СИГУРНИ ДА НИ ДО ПЕНЗИЈЕ НИ КАО ПЕНЗИОНЕР/КА НЕ ТРЕБА НИ УЧИТИ НИ ПОДУЧАВАТИ, Е ОНДА НЕМА ПОТРЕБЕ ДА ЧИТАТЕ ДАЉЕ.  ЕНО, ОНДЕ ВАМ ЈЕ ДАЉИНСКИ, УВЕК ИМА НЕКИ РИЈАЛИТИ ШОУ... ЈОШ СТЕ ТУ

 

Остали сте и ушли у учионицу у којој  ученици са рачунарима испред себе чекају на Вас или седе код својих кућа и свакако чекају на Вас. Ово је извесна и скора будућност, не због тога што је такав хибридни процес учења a priori бољи (а може да буде) већ зато што је јефтинији. Већ данас нетбук рачунар кошта мање од комплета књига за две-три године учења. То структуре које финансирају образовање широм планете неминовно примећују. И ето Вас у електронском учењу. На Вама је одлука да ли ћете пливати или плутати. Технологија је већ довољно упрошћена да сем мало елементарног познавања рада на рачунару и много добре воље ништа више не треба.

 

САМО ОД ВАС ЗАВИСИ ДА  ЛИ ЋЕ УЧЕЊЕ СУТРА БИТИ БОЉЕ.

УЧЕЊЕ РАДА У МУДЛУ ЈЕ СВАКАКО ВЕЛИКИ КОРАК У ПРАВОМ СМЕРУ.





ПС.
Вероватно се овако осећао Ђенка    кад је донео тон-филм у варош и објашњавао суграђанима предности нове технологије.

најзагриженији технофоб (Кристина vs. тон-филм)  мора да призна да су научна и технолошка достигнућа последњих деценија, много тога променила у нашим животима и то набоље. Начин становања, исхрана, лечење, превоз, слободно време, комуникације...  Да! Школа, образовање и начин учења? Не! Наравно постоје спорадични случајеви помака,  али у целини, морамо признати, тешка срца,  да се школа није променила. Многобројни разлози се могу наћи као оправдање али нема потребе. Довољно ће бити да је променимо. Набоље,наравно! Јер далеко од тога да је свака употреба компјутера, технологије, софтвера, назови едукативних материјала баш бољитак. Мора се бити опрезан а и радити треба.Много! Технологија је овде. Учитељи (наставници, професори..) такође. Електронско учење се родило. Родило се и ваља га љуљати. На нама је да не постанемо кинооператери и пуштачи дискова већ да процес учења учинимо ефикаснијим, смисленијим и лепшим. Не очекујте да неко други уради ваш део посла.

Није неки помак  написати лекцију у Word-у и послати је e-mail-ом, анимирати шест реченица у PowerPointu-у и пројектовати на екран. Признајте, било је ту и тамо  презентација које сте запамтили али већина је прошла поред Вас. Не очекујте да је Ваше ученике/студенте више брига за Ваша предавања.
Шта нам треба? Треба нам „нешто“ да све педагошкопсихолошкометодске захтеве повеже са технологијом.  Лепо би било да постоји некакав софтвер помоћу кога би:
-наставници увек лако знали ко је,кад и колико присутан у процесу учења
-лако показали и делили текстове,аудио и видео записе, презентације
-омогућили ученицима да раде колико и када могу, ма где се налазили
-имали могућност да лако и брзо организујемо тестове са најразличитијим врстама питања а да резултате и извештаје добијемо одмах
- ученици могли међусобно да комуницирају  у реалном времену (синхроно) и да међусобно размењују мишљења асинхроно
- учесници процеса учења  заједно сарађивали  на пројектима
- ученици могли  да прилажу своје радове и домаће задатке а да евиденција и оцењивање не буду заморни
- родитељи могли  да добију брзо информације о деци
-оно што треба да остане службена тајна то и остало
-ученици учили да оцењују рад својих вршњака
а да кошта што мање, најбоље џабе.
Треба нам а да нисмо то ни знали, платформа за учење (learning platform) односно некакав:
CMS (Course Management System)     или    
DLS (Distance Learning System)     односно
VLE (Virtual Learning Environment )
Термини су слични, строго теоретски неке разлике постоје,  о томе више у делу курса који се односи на педагошке основе свега овога.  
Задатак : „Изгуглајте“ CMS, DLS, VLE...



Видите да постоји много софтвера за ове намену(е). На планетарном нивоу по квалитету и броју корисника издвајају се Moodle i Blackboard. Ми издвајамо Мудл не само зато што је скроз бесплатан ( а овај други баш кошта) већ и зато што је  ..., па бољи. Шта је то боље сазнаћете ускоро.


Мудл филозофија
(или: Што се бре Учитељи, тол`ко „ложите“ на тај софтвер?)

Мудл је технички гледано, само Web апликација, отвореног кода, писана у PHP-у, која подржава рад са више врста база података. Како се десило да комад софтвера добије душу?
Проблеми са едукативним софтвером (а и софтвером било које врсте) последица су углавном двеју могућих ситуација. Прве,  да софтвер праве одлични програмери који појма немају о правим проблемима саме материје којој је он намењен. Друга, нимало боља варијанта је да софтвер креирају истински стручњаци за материју али дозлабога лоши програмери. У оба случајева потмство је грбаво и време га не мења набоље. 
Мудл је срећом избегао такву судбину. Пројекат је проистекао из докторске дисертације Мартина Дугиамаса (Martin Dougiamas ) под називом:  
"The use of Open Source software to support a social constructionist epistemology of teaching and learning within Internet-based communities of reflective inquiry" [1]

Ево кривца:  Martin Dougiamas ,рођен августа 1969., живи у Perth-у, Аустралија, 
Мартин је стручњак и за софтвер отвореног кода и за његову примену у образовању. У самом наслову дисертације осим „Open Source“ најбитније су речи које се односе на педагошку теорију која је у основи Мудла (социјални конструктивизам). Једноставно, Мудл у складу са овом теоријом полази од следећих поставки:


- Сви смо стално потенцијални и ученици и  учитељи
- Пуно се сазнаје посматрајући друге
- Разумевање других мења нас саме
- И сами боље учимо креирајући наставу за друге
- Учимо много боље ако је окружење флексибилно и прилагодљиво нашим потребама


Мудл потенцира улогу вршњачког учења и сарадње али је потпуно применљив и на друге облике подучавања. Сам  процес усавршавања Мудла тријумф је ове теорије. Хиљаде стручњака широм планете усвршава, сарађује, преиспитује и помера напред сам софтвер,. 
Модуларност и флексибилност су уграђени у основу платформе. Као лего-коцкице.

Види  
http://www.youtube.com/watch?v=C-p2KqU7QD4


Многе потенцијалне кориснике плаши то што је отвореног кода, слободан и бесплатан. Предрасуде типа: Ма то неки студенти нешто ноћу муљају и играју се, пада у воду пред чињеницом да је убедљиво највећи светски онлајн универзитет (650 хиљада студената!), чувени британски The Open University (http://www.open.ac.uk/) за основну платформу одабрао баш Мудл.


Неки су сумњичави. Шта ако једног дана Мартину Д. падне на памет да прода лиценцу, где ћемо тад? Тај дан је био и прошао. Постојала  је непристојна понуда највећег конкурента, тешка неколико десетина милиона долара. Добили су одговор: “How do you buy a community?“. 
Стварно, како  продати заједницу? Већ после првог „прележаног“ курса у Мудлу биће вам потпуно јасна ова изјава. Сарадња и форуми су срце развоја Мудла али и сваког Мудл курса. Комплетна реализаторска екипа e-pismen.rs  углавном се упознала и сарађивала онлајн на курсевима пре него се сусрела уживо. Сад и сарађују и друже се уживо,
Тада ће  Вам бити и потпуно јасан смисао изјаве :

„Врло брзо већина корисника Мудла направи лични когнитивни скок од - Па то је само комад софтвера! – до – Хеј,како могу тиме да решим проблем Х!“

(Tomaž Lašić: From ‘this is just a piece of software‘ to ‘hey, that’s how I could (use it to) solve the X problem/realise the X idea/make X happen‘.)

На крају частимо вас вожњом по:
http://prezi.com/1w-q9q-lrgai/elektronska-skola-za-pocetnike-moodle-copy-of-moodle-tomaz-lasic/


(Кликните на аутоплеј или се крећите мишем и точкићем )

Владан Ал. Младеновић

 

Comments